Пројекти

ПРОЈЕКАТ „ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА“

  • ВРЕМЕ ПОЧЕТКА ПРОЈЕКТА: | 2010/2011. год.
    Пројекат је започео школске 2010/11. године, а настављен и током 2020/21. године.
  • САРАДНИЦИ:
    Министарство просвете и науке, Министарство здравља, Министарство рада и социјалне политике, Савет за права детета Владе РС, Завод за унапређивање образовања и васпитања, од 2008/09. године и Министарство унутрашњих послова, Министарство спорта и омладине, а све је под покровитељством UNICEF-a.
  • ЦИЉ ПРОЈЕКТА:
    главни циљ пројекта „Школа без насиља“ је стварање безбедне и постицајне средине за учење, рад и развој ученика. У оквиру овог програма насиље је дефинисано као сваки облик понашања које има за циљ намерно наношење психичког или физичког бола другоме.
  • ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ПРОЈЕКТА:
    с обзиром на постављени циљ и с обзиром да се ради о развојном програму, који треба да се имплементира у васпитни рад школа, трајање пројекта није временски ограничено.
  • ЦИЉНА ГРУПА:
    ученици, наставници и сви запослени у школи, као и родитељи и цела локална заједница.
  • НОСИОЦИ АКТИВНОСТИ:
    Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања, Вршњачки тим, ОС, наставници.
  • ТРЕНУТНИ СТАТУС ПРОЈЕКТА У ШКОЛИ:
    У шк. 2016/17. години школа је ушла у процес сертификације „Школе без насиља“. Током јануара 2017. године је спроведено анкетирање 63 наставника, 2 стручна сарадника, 15 чланова ненаставног особља, 25 родитеља, 123 ученика млађих разреда и 194 ученика старијих разреда, као и чланова Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања. Током јуна су стигли резултати истраживања са Института за психологију који показују да је наша школа у овој области оцењена оценом: изнад просека. Упркос, можемо рећи, више него задовољавајућој оцени, школа је урадила и спроводи мере за унапређење ситуације, јер смо прогласили нулту толеранцију на насиље. Нарочито је уградила свих седам корака „Школе без насиља“ у свој план рада:
    • подизање свести о проблему (радионице,трибине,кампање);
    • формирање унутрашње заштитне мреже (доношење процедура и механизама);
    • успешно функционисање унутрашње заштитне мреже (дефинисане процедуре за евидентирање насиља и предузимање мера заштите);
    • формирање спољашњег зида заштите (умрежен рад ЦСР, Дома здравља, полиције);
    • обраћање деце и породица за заштиту (успостављено је поверење и сарадња која се развија; раде се анализе о сарадњи како би се рад унапредио);
    • функционисање система интервенција (дефинисање процедура које треба да донесе конкретан и правовремен одговор на насиље);
    • самопроцене школе (два пута годишње се раде анализе да ли је школа унапредила безбедност деце у школи и доноси мере за побољшање стања).